Odreši prste

Bilo je to poslednje okupljanje nekog društva iz neke škole u koju nisam išao, al’ kao jesam. Neki rastanak i tako to. Stajao sam sa Anom u toj školi i pričali smo. Ona je devojka nekog mog druga Filipa i uopšte ne znam šta će ona tu, a ne znam ni šta ću ja tu i zašto smo zajedno i zašto idemo u istu školu. Ali išli smo. Stajali smo pored nekog šaltera na čijem prozoru su zalepljene kontakt informacije o svima iz te škole, brojevi telefona i to, kako bi mogli da se čujemo jednom možda. Svi su se okupili oko tog šaltera.

Ana i ja smo pričali, ona je baš bila tužna što se svi rastajemo. – Pa videćemo se kada budeš došla kod Filipa. – rekao sam joj. – Filip i ja više nismo zajedno. Ovo je poslednji put da se vidimo. – kukala je tako nešto i grlila me i šta ja znam. Ja sam kao saosećao, ali mislim da me je boleo kurac za nju.

Odjednom, slučajno sam zakačio neku devojku koja stoji za šalterom i nešto piskara. Zakačio sam je po glavi, nemam pojma kako. Slučajno. Imala je dugu, crnu kosu i baš je bila lepa. Rekao sam nešto glupo i besmisleno, kao i uvek što to ide u tim situacijama – Za malo da te udarim u oko – ili tako nešto, samo gluplje. Pošao sam rukom ka tom mestu na njenoj slepoočnici, ali ona se baš brzo izmakla. Da je zid bio iza nje udarila bi ga glavom i pala u nesvest, verovatno. Ali osmehnula se baš slatko nekako.

Nastavio sam da pričam sa Anom i valjda su nam se još neki ljudi pridružili. Ponovo sam zakačio crnu devojku, slučajno, ovog puta po ruci. Ponovo se slatko nasmejala i baš sam poželeo da je upoznam i popričam sa njom, ali nebitni razgovori i ljudi su stajali između nas. Gledali smo se malo i taman kada sam hteo da odem kod nje meni je sa strane prišao Marko Bošković, neki stariji, apsolutno nebitan lik iz kraja. Ja se pitam koji će on kurac tu.

– Odreši prste. – kaže on meni.

– Šta?

– Odreši prste.

Htedoh da ga pitam šta mu to znači koji kurac, ali ponovo sam pogledao crnu devojku i još uvek se smešila. Baš je bila lepa.

I tada mi je zazvonio alarm i nikada je više nisam video.