Znam da sam u jednom trenutku mogao da biram između lepe devojke i još alkohola, i izabrao sam alkohol – to je najveći uzrok mojih duševnih bolova ovog jutra u 19:39. Stajali smo na terasi sami, ona i ja, i pravio sam se da nisam pijan dok sam gledao njene svetlucave usne kako nešto pričaju, sklapaju se i rasklapaju. Znam da sam držao flašu piva i sve vreme osećao nadljudski nagon da spustum flašu na pod i privučem flašastu siluetu što stoji pored mene i ispušta zvukove. Nešto me je teralo da spustim jebenu flašu. Ali nisam. Tako se slatko smejala dok sam iznosio svoju odbranu vulgarnih reči i jako smelo ih izgovarao: "Kurac! Pička!…" – Smejala se… Kakav sam idiot.
No comments:
Post a Comment