Šta je to što tamo šuška… što se kreće. Pomislim, možda je imala viziju da će sutra biti smak sveta i poželela da poslednji dan provede sa mnom. Sve scenarije najmanjih verovatnoća smišljam.
Neki nekad nekome kažu da je podsvest jača od svesti. Ja mislim da to kažu samo zato što podsvest ne možemo da kontrolišemo. Eh, kad bih samo mogao to, da nikada više moja podsvest ne kresne tu varnicu, da mi ne podvaljuje sećanja.
Možda me baš sad gleda kroz prozor…
Neki deo mene veruje u to, i taj deo neće dati mira ostatku moga bića dok god ne proverim šta je to nešto tamo.
Ali nikad to nešto nije ono nešto, uglavnom je ništa, ili nešto drugo.
Ona živi tu, u mojoj podsvesti. Ja se stalno nadam: odselila se… pa i ne proveravam. Plašim se te mračne kuće po kojoj se vešto skriva. Ali ponekad proviri da vidi kako sam. I tad ja shvatim kako sam.